Dokačiše se jednom Perica i učiteljica:
• Perice, ti si mali i moraš da slušaš starije!
• Kako ja mali? Pa ja mogu da poj*bem 50 puta.
• Ma hajde, Perice, ti si još mali. Gde bi ti to mogao?
• Ako ne verujete, dođite u tu-i-tu brvnaru u to-i-to vreme, pa ćemo da vidimo ko ne može!
• Perice, ti si mali i moraš da slušaš starije!
• Kako ja mali? Pa ja mogu da poj*bem 50 puta.
• Ma hajde, Perice, ti si još mali. Gde bi ti to mogao?
• Ako ne verujete, dođite u tu-i-tu brvnaru u to-i-to vreme, pa ćemo da vidimo ko ne može!
I na kraju, eto učiteljice, u dotičnoj (mračnoj) brvnari, u dotično vreme, kako razmišlja:
• Mali je on, ne može! A šta ako ipak može?…Tek, otvaraju se vrata, ulazi, hm, Perica, radnja se radi jednom, dvaput, deset, dvadeset puta. Posle tridesetog puta, učiteljica, iznemogla, zavapi:
• Perice, ne mogu više…
Tek će na to muški glas:
• Je l’ ti to, bona, vabiš onog malog što naplaćuje ulaz?
• Mali je on, ne može! A šta ako ipak može?…Tek, otvaraju se vrata, ulazi, hm, Perica, radnja se radi jednom, dvaput, deset, dvadeset puta. Posle tridesetog puta, učiteljica, iznemogla, zavapi:
• Perice, ne mogu više…
Tek će na to muški glas:
• Je l’ ti to, bona, vabiš onog malog što naplaćuje ulaz?
0 komentari:
Objavi komentar